Customs

In this part of the CEFTA Web Portal you will find the most important customs import/export procedures separately for each CEFTA Economy. Procedures include but are not limited to: 1.The location of customs clearance offices; 2.The working hours in each office; 3.The procedures to follow based on the destination of your goods; 4.The documents to present to customs authorities for obtaining approval for the relevant destination; 5.The officially approved documents given to you by customs authorities in each case; 6.The procedures followed by customs authorities for calculating the customs value of your goods; 7.The definition of rules of origins determining customs preferential or non preferential tariffs; 8.The Free Trade Agreements signed by each CEFTA Economy with the other signatories. In cases where the final destination of goods is one of the CEFTA Economies, please refer to the import procedures section of this Economy on this portal. In cases where goods transit through different economies before arriving to their final destination, please refer to the transit procedures of these economies. If goods exit one of the CEFTA Economies included in this site, please refer to the export procedures for the relevant Economy.




Царинска вредност робе

Законски оквир

Царинска вредност робе регулисана је члановима 38-57 Царинског закона Републике Србије и прописима донетим на основу овог закона (Уредба о царински дозвољеном поступању с робом, Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку).

Начин утврђивања царинске вредности робе прописан је у складу са принципима члана VII Општег споразума о царинама и трговини из 1994. године (GATT 1994), као и са одредбама Споразума Светске трговинске организације о примени тог члана.

Утврђивање царинске вредности

Царинска вредност утврђује се ради примене Царинске тарифе, односно наплате увозних дажбина, као и нетарифних мера утврђених посебним прописима којима се уређује трговина робом.

Примарни метод за утврђивање царинске вредности је трансакцијска вредност увезене робе коју чини стварно плаћена или цена коју треба платити за робу која се продаје ради извоза у Србију.       У том случају врши се усклађивање стварно плаћене цене или цене која треба да се плати за увезену робу у случајевима када купац сноси трошкове и издатке који се сматрају саставним делом вредности за царинске потребе, а који нису обухваћени ценом увезене робе.


Уколико се царинска вредност не може одредити методом трансакцијске вредности увезене робе, приступиће се утврђивању царинске вредности на основу трансакцијске вредности истоветне робе продате за извоз у Србију и извезене у исто или приближно исто време као и роба чија се вредност утврђује, а ако се на тај начин не може утврдити царинска вредност приступа се утврђивању царинске вредности на основу трансакцијске вредности сличне робе продате за извоз у Србију и извезене у исто или приближно исто време као и роба чија се вредност утврђује.


Код примене оба ова метода, упоређују се робе продате на истом комерцијалном нивоу и у приближно истој количини као и роба која се вреднује. Када такве продаје нема, може се користити трансакцијска вредност робе продате на различитим комерцијалним нивоима, односно у различитим количинама уз потребна усклађивања, под условом да се таква усклађивања могу спровести на основу поднетих доказа.


Уколико се царинска вредност за увезену робу не може утврдити применом једног од напред наведених метода, она ће се утврдити применом методе дедукције или методе обрачунате вредности.

Царинска вредност увезене робе која се не може утврдити применом наведених метода, утврђује се на основу расположивих података у Републици Србији, у складу са чланом 45. Царинског закона.

Под расположивим подацима се подразумева царинска вредност истоветне или сличне робе утврђена према одредбама Царинског закона уз мања одступања (на пример, у односу на време кад је та вредност утврђена или у односу на вредност утврђену за истоветну или сличну робу произведену у другој земљи). У недостатку података за утврђивање царинске вредности уз флексибилнију примену претходно прописаних метода царинског вредновања може се користити било које разумно средство, као што су ценовници, каталози, понуде, огласи, мишљење експерата и сл. У сваком случају, царинска вредност неће се одређивати према:

 

1) продајној цени робе која се производи у Републици Србији;

2) систему који омогућава да се у царинске сврхе прихвати виша од две могуће вредности;

3) цени робе на домаћем тржишту државе извознице;

4) трошковима производње, осим обрачунате вредности која се утврђује за истоветну или сличну робу;

5) цени робе намењене извозу у другу државу, а не за тржиште Републике Србије;

6) минималним царинским вредностима;

7) произвољним или непостојећим вредностима.

Документа

Облик и садржина, начин подношења и попуњавања декларације, као и других образаца који се употребљавају у царинском поступку, прописани су Правилником о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку. Декларација о царинској вредности се прилаже уз сваку царинску декларацију (јединствену царинску исправу) за робу која подлеже наплати увозних дажбина, осим у случајевима прописаним у наведеном Правилнику.

Релевантна институција

Управa царина Републике Србије:

Булевар Зорана Ђинђића 155 а, 11070 Нови Београд, Србија

Тел: +381 11 2690 822,  факс: +381 11 2699 722

Одељење за царинску вредност

Народних хероја 63, 11070 Нови Београд

Тел: +381 11 2015-930

 Website:http://www.upravacarina.rs/

 

Министарство финансија Републике Србије: 

Кнеза Милоша 20, 11000 Београд, Србија

Тел: +381 11 3642 762, +381 11 3642 764, +381 11 3642 768, +381 3642 765

факс: +381 11 3642 763

Website: http://www.mfin.gov.rs/