Дефиниција порекла | |
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА Порекло робе је прописано чл. 32-37. Царинског закона и чл. 41 – 97. Уредбе о царински дозвољеном поступању са робом. У оквиру Уредбе о усклађивању номенклатуре царинске тарифе за 2018. годину објављене су преференцијалне царинске стопе које су прописане Споразумима о слободној трговини које се примењују у 2018. за увоз робе у Републику Србију.
ПОРЕКЛО РОБЕ Уопштено говорећи, правила о пореклу се могу поделити на непреференцијална и преференцијална правила о пореклу .
НЕПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО За разлику од преференцијалних правила о пореклу робе која имају сврху да предметна роба која испуњава услове оствари преференцијалну царинску стопу при увозу, непреференцијална правила не омогућавају преференцијалну царинску стопу, већ представљају "економску" националност робе што има за сврху остваривање одређених мера економске политике (нпр. антидампинг и компензаторна царина, извозни подстицаји у оквиру заједничке пољопривредне политике, увођење ембарга и других забрана итд.). Мере економске политике у том смислу могу служити и за разне друге потребе као нпр. означавање „Made in…“, јавну набавку, финанансирања различитих пројеката итд. Међутим, непреференцијална правила о пореклу нису хармонизована у оквиру Светске трговинске организације (WТО), па из тог разлога свака држава може прописати своја властита правила за стицање непреференцијалног порекла робе.
ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО РОБЕ Правила о преференцијалном пореклу која роби у царинском поступку обезбеђују повољнији третман утврђују се међународним споразумима за робу која је обухваћена тим споразумима, а које је Србија закључила са земљама које су практично најзначајнији трговински партнери Србије. Преференцијално порекло у складу са тим споразумима обезбеђује смањење увозних дажбина или ослобођење од плаћања увозних дажбина за одређене робе које се увозе из страна потписница. Правила о преференцијалном пореклу може прописати и Влада Србије за робу која има право повластице на основу преференцијалних тарифних мера које је Република Србија једнострано донела у односу на друге државе, групе држава или територије. Република Србија је до сада закључила више међународних споразума о слободној трговини (ЦЕФТА 2006, споразуми са ЕУ, Турском, државама ЕФТА, Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном), чиме је подстакла ширење и развој постојећих трговинских односа, али истовремено и створила предуслове за ширење зоне слободне трговине кроз систем дијагоналне кумулације порекла робе.
СПОРАЗУМИ ЗАСНОВАНИ НА ПАН-ЕВРОПСКИМ ПРАВИЛИМА О ПОРЕКЛУ РОБЕ У овом тренутку, по основу споразума о слободној трговини, које је закључила Р. Србија, приликом увоза у Србију, прописана је потпуна либерализација за индустријске производе, као и највећим делом за пољопривредне производе (осим у делу заштите за одређене пољопривредне производе у зависности од конкретног производа који су наведени у анексима, што се односи и на увоз и на извоз у земље потписнице).За део пољопривредних производа прописан је квотни преференцијални режим при увозу (Европска унија, Турска, Швајцарска).
Тренутно су у примени следећи споразуми о слободној трговини: 1. Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране и Републике Србије, са друге стране ( „Сл.гласник РС-Међународни уговори“, бр. 83/2008) и Протокол уз Споразум о стабилизацији и придруживању између Републике Србије, са једне стране и европских заједница и њихових држава чланица, са друге стране, којим се узима у обзир приступање Републике Хрватске Европској унији („Сл. Гласник РС – Међународни уговори“, број 12/2014); http://www.upravacarina.rs/lat/Medjunarodni%20sporazumi/SporazumOstabilizacijiIPridruzivanju.pdf 2. Споразум о измени и приступању Споразуму о слободној трговини у централној Европи – ЦЕФТА 2006 („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 88/2007); Додатни протокол Споразума о измени и приступању Споразуму о слободној трговини у централној Европи („Сл. Гласник РС – Међународни уговори“, бр. 8/2011); 3. Споразум о слободној трговини између Р. Србије и држава ЕФТА („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 6/2010); http://www.upravacarina.rs/lat/Medjunarodni%20sporazumi/efta%20lat.pdf 4. Споразум о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске („Сл. Гласник РС -Међународни уговори“, бр. 105/2009); http://www.upravacarina.rs/lat/Medjunarodni%20sporazumi/turska%20latinica.pdf 5. Регионална конвенција о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу (“Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 7/2013); http://www.upravacarina.rs/lat/Medjunarodni%20sporazumi/PEM%20Konvencija.pdf Генералне информације о правилима о пореклу робе сходно споразумима о слободној трговини, могу се наћи на следећем линку: http://www.upravacarina.rs/lat/PoslovnaZajednica/PorekloRobe/Stranice/PorekloRobe.aspx | |
Докази о пореклу робе и документа | |
КРИТЕРИЈУМИ ЗА СТИЦАЊЕ СТАТУСА РОБЕ СА ПОРЕКЛОМ IПотпуно добијени производи (минерални производи извађени из земље или морског дна, убрани или пожњевени биљни производи, итд.)
IIДовољно обрађени или прерађени сходно листи обраде или прераде Према листи обраде или прераде која је прилог сваког споразума о слободној трговини, прописани су услови за сваки тарифни број готовог производа. Производ стиче преференцијално порекло уколико је извршен довољан степен обраде или прераде на материјалима без порекла. У вези са листом обраде или прераде прописано је и да се материјали без порекла који се не би могли користити према условима из листе, ипак могу користити, под условом да њихова укупна вредност не прелази 10% цене производа франко фабрика и да се не прекорачи било који од процената наведених у листи као максимална вредност материјала без порекла. Међутим, правило се не може применити на текстилне производе односно на производе обухваћене главама 50 до 63 Хармонизованог система.
III Недовољни поступци обраде или прераде Следеће операције треба сматрати обрадом или прерадом која није довољна да би производ добио статус производа са пореклом: а) поступци за очување робе у добром стању за време превоза и складиштења; б) растављање и састављање пошиљки; в) прање, чишћење, уклањање прашине, корозије, уља, боје или других материја за прекривање; г) пеглање или пресовање текстила; д) једноставни поступци бојења и полирања; ђ) комишање, бељење, делимично или у целини, полирање и глазирање жита и пиринча; е) поступци бојења шећера или обликовања шећерних коцки; ж) гуљење, уклањање коштица и љуштење воћа, орашчића и поврћа; з) брушење, једноставно дробљење или једноставно резање; и) пребирање, просејавање, сортирање, разврставање, градирање и спаривање (укључујући и састављање гарнитуре производа); ј) једноставно паковање у тегле, конзерве, чутуре, кесице, сандуке, кутије, учвршћивање на картоне или плоче, итд., као и сви остали једноставни поступци паковања; к) додавање ознака, налепница, натписа и других сличних знакова за разликовање производа и њихове амбалаже; л) једноставно мешање производа, били они различити или не; мешање шећера са било којим другим материјалом; љ) једноставно склапање делова како би се произвео целовит производ, или растављање производа на делове; м) комбинација два или више поступака наведених у тачкама од а) до љ); н) клање животиња. 2. Када се утврђује да ли је обрада или прерада извршена на производу недовољна у смислу става 1, сви поступци обављени на производу у земљи потписници споразума узеће се у обзир заједно.
IV Кумулација порекла робе (коришћење материјала са преференцијалним пореклом) Кумулација (сабирање) порекла представља могућност да се производима са пореклом из Србије сматрају производи добијени у Србији, а који садрже материјале пореклом из друге Стране уговорнице са којом је кумулација могућа, под условом да су у Србији били предмет обраде или прераде која премашује операције које се сматрају недовољним поступцима обраде или прераде. Кумулација порекла се примењује под условом да се између Страна уговорница примењује преференцијални споразум о слободној трговини, у складу са чланом XXIV Општег споразума о царинама и трговини (ГАТТ), да су протоколи о пореклу споразума о слободној трговини идентични и да су обавештења о испуњености нужних услова за примену кумулације објављене у националним службеним листовима.
Кумулација може бити: а) билатерална комулација – примењује се између две стране уговорнице б) дијагонална комулација порекла – примењује се између три и више страна уговорница.
ОСТАЛИ УСЛОВИ КОЈИ МОРАЈУ БИТИ ИСПУЊЕНИ ЗА ПРИМЕНУ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА ПРИЛИКОМ УВОЗА Директан транспорт Производи који чине једну јединствену пошиљку могу се транспортовати и преко територија трећих земаља под условом: ü Да је задржан статус пошиљке ü Да је пошиљка под надзором царинских органа ü Дозвољене радње су истовар, поновни утовар или било који поступак намењен њеном очувању у добром стању ü Као доказ да су испуњени услови директног транспорта, Страни уговорници – увозници, подноси се уверење издато од стране царинског органа земље транзита.
Начело територијалности Услови за стицање статуса производа са пореклом морају бити испуњени без прекида у Странама уговорницама. Међутим, када се производи са пореклом, извезени из једне од Страна уговорница у земљу која није Страна уговорница врате, морају се сматрати производима без порекла, осим када је царинским органима на задовољавајући начин могуће доказати: ü да је враћена роба она иста која је била извезена; и ü да није била подвргнута никаквом другом поступку осим оном који је био потребан да се роба очува у добром стању док је била у тој земљи или док је била извезена.
Производ са пореклом може бити подвргнут обради или преради изван Страна уговорница, односно ван кумулативне зоне, а да при томе задржи статус производа са пореклом под условом: ü Да је производ који се извози пореклом из Страна уговорница; ü Да се може доказати да је поново увезена роба добијена обрадом или прерадом извезених материјала у трећој земљи или територији; ü Да укупна додата вредност, укључујући све трошкове, остварена ван Страна уговорница не прелази 10% цене производа франко фабрика крајњег производа за који се тражи статус производа са пореклом (не примењује се на текстилне производе); ü Свака врста обраде или прераде у трећој земљи мора да буде обављена по поступку пасивног оплемењивања.
Забрана повраћаја или ослобођења од царине Материјали без порекла који су употребљени за израду производа са пореклом у Страни уговорници, неће у било којој страни уговорници бити предмет повраћаја или ослобођења од плаћања царине било које врсте када се производи добијени од тога материјала извозе, али не и када се тамо задржавају ради домаће употребе. ü Међутим, када се производ који је стекао порекло испуњењем услова наведених у Листи, користи за израду неког другог производа, тада се на њега не односе услови применљиви на производ у који се он уграђује, те се не узимају у обзир материјали без порекла који су евентуално коришћени у његовој изради. Докази о пореклу Издају се на захтев извозника уз прилагањe докумената којим се доказује статус порекла робе Докази о пореклу су: ü Уверење о кретању робе EUR.1/EUR-MED ü Изјава извозника и изјава извозника EUR-MED дата на рачуну или другом комерцијалном документу: - било којег извозника за вредност пошиљке до 6000 € - овлашћеног извозника без обзира на вредност пошиљке
НАЧИН НА КОЈИ СЕ ИЗДАЈЕ ДОКАЗ О ПОРЕКЛУ РОБЕ Уверење о пореклу робе EUR.1 и EUR-MED издаје се само на писани захтев извозника или његовог овлашћеног представника, а на одговорност извозника. Извозник је у обавези да на захтев царинских органа земље извознице, поднесе на увид све одговарајуће документе којима се доказује порекло за одговарајућу робу, као и то да су испуњени остали услови из споразума. | |
Контакт | |
Управе царина Републике Србије: Булевар Зорана Ђинђића 155а, 11070 Нови Београд, Србија Сектор за царинске поступке: Тел: +381 11 2690 822, факс: + 381 11 2699 722 Одељење за контролу робе: Тел: + 381 11 2015 921 тел/факс 011/2606073 тел/факс 011/2671773 Website: http://www.upravacarina.rs/
Министарство финансија Републике Србије: Кнеза Милоша 20, 11000 Београд, Србија факс: +381 11 3642 763 |